MALA OD VRTEŠKE

O knjizi Nenada Glišića  Ostaje samo telo (KOV, Vršac, 2014.) * Koga je danas briga šta s telom? I koga je briga šta ostaje? Šta preostaje? Ako ništa drugo, stari su znali: telo se optače  ostacima puževih kućica [1] .  Ne ostavlja se, nikad, bez veze sa prirodom. Znali su i za srodnost između tela, kuće i kosmosa. [2] A mi, danas? Znamo li? Vajni. * Mnogo je vode prošlo u raspravama  o utelovljenjima i rastelovljenjima, mnogo mastila potrošeno. Krvi. Prokolalo. Vekovi su. U pitanju. Ili trenuci? Intervali? Svejedno. Jedan je od ljudi, nedavno, izrekao i više  nego što može da se podnese. Zastrašujuće jednostavno, tiho, na granici čujnosti, nalik dašku povetarca,  koji najavljuje dolazak Okeanida,  Prometejevih utešiteljki.  Na samom pragu. Bez deus ex machina . Bez spektakla. U skladu sa poukom Tristana Care: aktivna uprošćenost . [3] * Na 145-om kilometru od ovih redova, nad potavnelom Lepenicom, Nenad se zapitao: šta to, gospodo draga,

dečaci iz Čitagonga se ne plaše virusa udišu izabrani prah rđe seku brodove često umiru mladi dečacima iz Čitagonga niko ne peva s prozora niko ne aplaudira ne piše pesme ne moli se za njih oni nemaju seksi tela ne mare za higijenu spavaju u kartonu i dečački smrde za dečake iz Čitagonga nema kućne dostave hamburgera i pica dezinfekcije ruku zaštitnih maski rukavica oni udišu prah  našeg otpada oni udišu prah  naših lešina ali koga boli uvo za njih dok mi drhtimo od straha a naši veliki moćni brodovi naš veliki moćan svet spokojno plove ka njihovim prljavim prljavim rukama (iz knjige u pripremi Neme karte,   Art Vrt, Beograd, urednici:  Slobodan Kostadinovski Boka,  Nenad Glišić  lektura:  Katarina Šipovac) Autor fotografije: Pierre Torset, www.pierretorset.com, datum pristupa 30. 3. 2020. Autor fotografije: Sean Smith, https://www.theguardian.com/global-development/2017/dec/02/chittagong-shipbreaking-yards-legal-fight , d

U srpskoj književnosti je, prethodnih decenija,  prisutan  jedan  vrlo važan pesnički glas - a to je jedna prefinjena, samozatajna i diskretna linija ženskog pesništva, na samoj granici čujnosti - daleko od dominantnih književnih trendova, struja, velikih tema, prepirki, nadmetanja i razmetanja, daleko od promotivne i distributivne logistike, izmotavanja i kerefeka po društvenim  mrežama i tome slično. Neka svako od vas zaviri u knjige Nine Živančević, Ivane Milankove, Ane Ristović, Jelice Kiso, Jasmine Topić, Ognjenke Lakićević, Dragane Mladenović, Tanje Milutinović i tako redom - neka mi se ne zameri što nisam pomenuo neku od pesnikinja, istražujte sami, čitajte njihovu poeziju i otkrivajte pesme po iskustvu, po srcu, po drhtanju, po svetlosti. Po duši, na koncu konca. Knjiga koju izdvajam i koja spada u lektiru za celoživotno čitanje je Dobar čovek sanja dobre ljude , pančevačke pesnikinje Milke Popović, objavljene u ediciji "Najbolja", Udruženja književnik

Pre par meseci, u jednom divnom, poetičnom, namučenom i stradalnom gradu,  naišao sam na jednu neveliku ali potresnu knjigu pesama.  Reč je o knjizi Praški metro  sarajevskog pesnika, Mustafe Zvizdića. Pored nespornih pesničkih kvaliteta, uspelih, preciznih i svedenih metafora, knjiga me je, zaista, razgalila, protresla, pa i, zašto ne priznati, rasplakala. Nisam ni književni kritičar, ni teoretičar književnosti, ni novinar, prema tome, ne pada mi na pamet da dajem bilo kakve objektivne analize ili komentare. Običan sam čitalac i samo iznosim osnovne utiske, bez ikakve namere da oni budu shvaćeni kao nekakva "kvazi-ekspertiza" ili tako nešto. Ono što impresionira u knjizi, jeste svest o stradanju društva u jednom bolnom, brutalno, surovo i okrutno bolnom periodu opsade pesnikovog grada. Pesnik, i dvadesetak godina posle opsade, pravi metaforične osvrte na jedan jeziv, neljudski, gotovo zverski napad na civile, nenaoružane, goloruke. Pesnik je svestan da, svojim

Za  tvoju zloćudnu bolest nema drugog leka osim svetlosti. Pesnici kažu: Sunce , zvezde , svetionici , sveće , svetiljke , lampe , kandelabri , lampioni . Semafori, automobilski farovi, neonska svetla, novogodišnje lampice, svetleće cifre muzičkog uređaja u mračnoj sobi:  boravi blizu njih. Iskra neispravnog upaljača i maleni plamen jedinog ispravnog upaljača u stanu, izgubljenog u džepovima i pronađenog u poslednji čas. Žar cigarete, svetlance na bojleru. Jedino uz njih, poživećeš još koju godinu. (Iz knjige Lament , Art Vrt, Beograd, 2016.,   iz istoimene zajedničke postavke i izložbe,   s kompozitorkom Draganom S. Jovanović   i vajarem i fotografom Slobodanom Kostadinovskim Bokom.   Predstavljeno javnosti i izloženo u decembru 2016.) Autor fotografije: Slobodan Kostadinovski Boka

naprasno ili posle duge i meke bolesti nad ženama u crnoj svili ispod četiri kubna crnice i cveća pod otrovnicom obavijenom oko bronzanih slova i gorčeg bilja što obrasta nadimke i datume iz vedra neba krv iz bezum zemlje : stub (Iz knjige O telima duhovima  SKC Kragujevac, 2014.) Autor fotografije: Slobodan Kostadinovski Boka

Mustafi Zvizdiću stezalo mi se grlo dok sam prilazio tvome gradu mračnim  gustim  mrkim  testom putem bez ijednog mačjeg oka stezalo mi se grlo po knjižarama nigde poezije ni mačjeg oka a tada se ukazala nevelika tvoja samozatajna knjiga vratio sam se u hotel besmisleno luksuzni hotel i zaridao gorko: šta je poezija danas nikome ništa ili nekome sve gorko ukleto i prokleto mačje oko u crnom u mrkom testu na samotnom putu ka večnoj vatri i knjižarama bez poezije (Iz knjige u pripremi Neme karte,   Art Vrt, Beograd, 2020.,  urednici:  Slobodan Kostadinovski Boka,  Nenad Glišić  lektura:  Katarina Šipovac) Naslovna stranica knjige Praški metro, Buybook, Sarajevo-Zagreb, 2016.

                                                                                   Ani Miljković šta je to spazila krajičkom oka i ovekovečila svoj  lik da li je kucnuo tren da posvedočimo kakvih smo lica u varnicama umivenih svetlih i z b r i s a n i (Iz knjige u pripremi Neme karte ,  Art Vrt, Beograd, 2020.,  autor Aleksandar Milanković,  urednici:  Slobodan Kostadinovski Boka  Nenad Glišić  lektura: Katarina Šipovac) Autorka mozaika i fotografije: Ana Miljković

                                                                                                                                                                                            Milki Popović lopov u noći kradem crtež pesnikinje pesnikinja ne cilja kuće kroz nišan pesnikinja ne ruši staništa ljudi pesnikinja crta kuće ona crta prostore u kojima obitavaju ljudi ljudi ti velikani nesnalaženja u prostoru i vremenu pesnikinja crta kuće ona zna: ljudi se ne snalaze u prostoru i vremenu ona im crta kuće da se snađu u prostoru i vremenu a potom napiše pesmu o ljudima prostorima i vremenima (iz knjige u pripremi  Neme karte ,  Art Vrt, Beograd, 2020.,  urednici Slobodan Kostadinovski Boka  i Nenad Glišić,   lektura Katarina Šipovac) Autorka crteža i fotografije: Milka Popović

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3130192/radio-igra-mala-od-vrteske-premijera.html

da li je to samo utisak svetlucanja na dnu kaleidoskopa ili reckava iskrica što istrči iz ruke dok pucneš prstima (Aleksandar Milanković, iz knjige u pripremi Neme karte , Art Vrt, Beograd, 2020.,  urednici Slobodan Kostadinovski Boka i Nenad Glišić,  lektura Katarina Šipovac) Autor fotografije i rada u staklu: Slobodan Kostadinovski Boka