Za poslednjeg svica
O pustolovini davanja Povodom postavke Šta biste dali za poslednjeg svica? Neda Kovinić galerija Podroom , Kulturni centar Beograd, 9.-30. 7. 2020. Draga Nedo, Šta bismo dali, šta bismo dali? Za poslednje, jedino preostalo, možda već odsutno malecno svetlucavo stvorenje? Možda već odsutno, možda već nestalo, iščezlo, izumrlo, pokojno. Možda - nikad više. Da li bismo, šta bismo tada dali, koga? Sebe, da se vrati, da oživi, da vaskrsne? Da vaskrsneš? Koliko svetlosti, koliko prisnosti, koliko tela, poruka tela, koliko prostora, poruka prostora, znakova, otvorenih dlanova u prostoru, koliko propetih prsa, koliko obasjanih bokova, da zasvetliš, poslednja? Koliko godina, koliko posmatranih, oplakivanih, umivanih, spiranih, konačno ispranih zidova, kapcima kvašenih, noktima struganih zidova? I koliko milosti za čula i milosti za tela, milosti za rasap između čula i tela? O, čula, imajte milosti za telo, o telo, imaj milosti za naš