MALA OD VRTEŠKE

  Opelo, naše                                                                             Vuković Ivanu   nestali smo jer smo bili to što jesmo nestali jer nismo bili to što nismo nestali smo jer smo imali previše nestali jer nismo imali nimalo bili smo učeni da nestanemo nastavnice nastavnice kako se to nestaje bili smo pripremani za glad i izmireni s činjenicom žeđi profesore žedan sam nestali smo jer biti nije značilo imati a nije značilo ni biti i osvanulo je tada to krvavo jutro lepljivo tmasto zgusnuto zgrušano kada je biti značilo nestati ne   samo nestajati nego nestati nestati odjednom kao rasprsnuti glineni albatros ili zdrobljeni grumen skamenjene pene nestali u izobilju neshvatljivih oskudica u raskošnoj nemaštini nestali nestali jer smo bili to što jesmo nestali smo jer nismo bili to što „ovde su ginuli nepoljubljeni dečaci u kratkim pantalonama“ „ovde su stradale bezgrešne devojčice u školskim uniformama“ „sa ubistvom svak

  PLAMTE ONE PLAMTE                                         Ivani Maksić   kćeri zar ne vidite da gorimo majke gorimo kćeri majke majke gorimo zar ne vidite u neznanju nestajemo li nastajemo   u gneva ognju il' na tuge lomači gorimo preci potomke palimo gorimo mi gorimo one    da one gore one žive plamte one su vatra sama oganj nesagorivi večni upaljene majke zapaljene majke majko    u neznanju ili snu razbludno svete zaludne radosne svačije do usijanja žar žar naše ničije majke pa zar nijedan sin ili kći da nas ne obiđe dok   gorimo gorimo   da one gore gore užarena su prsa užagrena   sudbina i žar večni  silni  udes i sila spasa sinova kćeri Aleksandar Milanković, 2021. (Iz knjige u pripremi)