Posts

Opelo, naše

Image
  Opelo, naše                                                                             Vuković Ivanu   nestali smo jer smo bili to što jesmo nestali jer nismo bili to što nismo nestali smo jer smo imali previše nestali jer nismo imali nimalo bili smo učeni da nestanemo nastavnice nastavnice kako se to nestaje bili smo pripremani za glad i izmireni s činjenicom žeđi profesore žedan sam nestali smo jer biti nije značilo imati a nije značilo ni biti i osvanulo je tada to krvavo jutro lepljivo tmasto zgusnuto zgrušano kada je biti značilo nestati ne   samo nestajati nego nestati nestati odjednom kao rasprsnuti glineni albatros ili zdrobljeni grumen skamenjene pene nestali u izobilju neshvatljivih oskudica u raskošnoj nemaštini nestali nestali jer smo bili to što jesmo nestali smo jer nismo bili to što „ovde su ginuli nepoljubljeni dečaci u kratkim pantalonama“ „ovde su stradale bezgrešne devojčice u školskim uniformama“ „sa ubistvom svak
Post a Comment
Read more

SILNI UDES I SILA SPASA

  PLAMTE ONE PLAMTE                                         Ivani Maksić   kćeri zar ne vidite da gorimo majke gorimo kćeri majke majke gorimo zar ne vidite u neznanju nestajemo li nastajemo   u gneva ognju il' na tuge lomači gorimo preci potomke palimo gorimo mi gorimo one    da one gore one žive plamte one su vatra sama oganj nesagorivi večni upaljene majke zapaljene majke majko    u neznanju ili snu razbludno svete zaludne radosne svačije do usijanja žar žar naše ničije majke pa zar nijedan sin ili kći da nas ne obiđe dok   gorimo gorimo   da one gore gore užarena su prsa užagrena   sudbina i žar večni  silni  udes i sila spasa sinova kćeri Aleksandar Milanković, 2021. (Iz knjige u pripremi)
Post a Comment
Read more

PESMA O NOVČANICI OD PEDESET ŠVAJCARSKIH FRANAKA

Image
mesecima sam posmatrao novčanicu od pedeset švajcarskih franaka premeštao po prostoru držao u ruci posmatrao u različitim pravcima u zavisnosti od izvora svetlosti i od perspektive okačio sam je o kačket da mi visi ispred čela kao motivacioni poster neverovatno kako je lepa kako emituje živahno i životno zračenje to njeno dominantno zelenilo je pravi elektricitet mogućih značenja recimo prijatna strujica beskonačnog izobilja posmatrajući novčanicu od pedeset švajcarskih franaka osećao sam da sam ja taj veseli padobranac  prikazan na toj novčanici zamisli pojaviš se na nekoj novčanici kako je to dobro   novčanica od pedeset švajcarskih franaka meni izgleda kao idejno rešenje ulaznice za rajski vrt ili barem jednu od rajskih baštica fale mi reči da opišem novčanicu od pedeset švajcarskih franaka ima tako lepe ukrase teksturu a nijansa zelene je na ivici fluorescentne stiče se utisak da svetluca u polumraku da tanano blista u svakom slučaju neizrecivo  obogać
Post a Comment
Read more

PROSVETNA REFORMA

Image
umesto večite kritike gunđanja iz prikrajka i nezadovoljstva vazda besne kuke i motike nudimo konkretna operativna rešenja inicijative predloge alternative socio-konstruktivistički i psihički-afirmativno holistički suportivno razume se pored zimus pomenutog hologramskog nastavnog osoblja orni za prosvetni rad i novu školsku godinicu predlažemo zalažemo se za   apelujemo štaviše molimo za   hologramske učenike i učenice hologramske užine sendviči i pljeskavice hologramski projektovane tetkice hologrami domara i ložača hologramski tečni sapun hologramski toalet-papir hologramske majke i očeve hologramske direktore i direktorke hologramske sindikate i hologramske bonove za nabavku kozmetike hologramske šverc-ture do hologramskog Segedina i hologramski projektovanog Temišvara hologram ja(g)njeta na hologramu ražnja hologram prvomajskog uranka u hologramu Košutnjaka hologramske projekcije ekskurzija u hologramskoj projekciji Barsel
Post a Comment
Read more

FEMINISTIČKA PESMA 2020.

Image
  Recimo   žene i reč „vatrometi“ žene i reč „varnice“ žene i glagol „doticati“ žene i glagol „dodirivati“ „doticati“ „isticati“ „doticati“ „isticati“   Žene i glagol „uranjati“ žene i glagol „izranjati“     Žene i stanje „biti preplavljen“ žene i stanje „biti maneken poplave“ [1] „biti uronjen“ „biti poplavljen“ „PREPLAVLJEN“ (da te ispravim druže)   Žene i imenica „požar“ žene i imenica“oganj“ žene i „belina“ žene i „belasanje“ žene i „izražajnost“ žene i „tupa muška bezizražajnost“   Žene obnaŽENE i žene OBELEŽENE bele žene jer su   žene ŽENE i ništa manje nego ŽENE što sledi iz dokaza   na kraju: ???   Zaključujem pisanije i skazanije:   Kao svršeni osnovac pesnik feminista i večiti đak prvak u školi života volim sve žene i sve jezičke zavrzlame ženama izazvane   I tome slično i tako dalje Autor fotografije: Slobodan Kostadinovski Boka         [1] Za metaforu „maneken po
Post a Comment
Read more

ZAGRLJAJI 2020.

Image
    U proteklih šest meseci zagrlio sam samo dve osobe. Grozno. Jezivo. Neljudski. Posle tih zagrljaja nije bilo nikakvih problema, zaraze ili bolesti. Imam utisak, a utisci su, na kraju svih balada, jedino što imamo – od onoga što nemamo –  da smo u tim neopisivo nežnim a snažnim trenucima grljenja razmenili više životne energije, sile i snage, nego da smo se u normalnim okolnostima grlili satima i danima. Svedeni smo na pojedinačne hodnike, individualne sanitarne kanale i koridore  kojima prolazimo i jurimo, bežeći od drugih tela, od tuđeg disanja, od tuđih nozdrvi, od tih lepih ljudskih nozdrvi, tog savršenstva oblika.   Širina - metar levo i metar desno od naših tela, naših jadnih, bednih, već sada raspadajućih tela, naših veličanstveno lepih, jednostavnih, tako jednostavnih tela,s tako jednostavnim žudnjama, voljom, nežnostima,   belim,   glatkim, sanjarenjima, lepšim od najuglačanijeg mermera.   Opasno je disati blizu ljudi? Udisati ljudske miris
Post a Comment
Read more

Za poslednjeg svica

Image
O pustolovini davanja Povodom postavke Šta biste dali za poslednjeg svica? Neda Kovinić galerija Podroom , Kulturni centar Beograd, 9.-30. 7. 2020. Draga Nedo, Šta bismo dali, šta bismo dali? Za poslednje, jedino preostalo, možda već odsutno malecno svetlucavo stvorenje? Možda već odsutno, možda već nestalo, iščezlo, izumrlo, pokojno. Možda - nikad više. Da li bismo, šta bismo tada dali, koga? Sebe, da se vrati, da oživi, da vaskrsne? Da vaskrsneš? Koliko svetlosti, koliko prisnosti, koliko tela, poruka tela, koliko prostora, poruka prostora, znakova, otvorenih dlanova u prostoru, koliko propetih prsa, koliko obasjanih bokova, da zasvetliš, poslednja? Koliko godina, koliko posmatranih, oplakivanih, umivanih, spiranih, konačno ispranih zidova, kapcima kvašenih, noktima struganih zidova? I koliko milosti za čula i milosti za tela, milosti za rasap između čula i tela? O, čula,   imajte milosti za telo, o telo, imaj milosti za naš
Post a Comment
Read more