MALA OD VRTEŠKE

mesecima sam posmatrao novčanicu od pedeset švajcarskih franaka premeštao po prostoru držao u ruci posmatrao u različitim pravcima u zavisnosti od izvora svetlosti i od perspektive okačio sam je o kačket da mi visi ispred čela kao motivacioni poster neverovatno kako je lepa kako emituje živahno i životno zračenje to njeno dominantno zelenilo je pravi elektricitet mogućih značenja recimo prijatna strujica beskonačnog izobilja posmatrajući novčanicu od pedeset švajcarskih franaka osećao sam da sam ja taj veseli padobranac  prikazan na toj novčanici zamisli pojaviš se na nekoj novčanici kako je to dobro   novčanica od pedeset švajcarskih franaka meni izgleda kao idejno rešenje ulaznice za rajski vrt ili barem jednu od rajskih baštica fale mi reči da opišem novčanicu od pedeset švajcarskih franaka ima tako lepe ukrase teksturu a nijansa zelene je na ivici fluorescentne stiče se utisak da svetluca u polumraku da tanano blista u svakom slučaju neizreciv...

O pustolovini davanja Povodom postavke Šta biste dali za poslednjeg svica? Neda Kovinić galerija Podroom , Kulturni centar Beograd, 9.-30. 7. 2020. Draga Nedo, Šta bismo dali, šta bismo dali? Za poslednje, jedino preostalo, možda već odsutno malecno svetlucavo stvorenje? Možda već odsutno, možda već nestalo, iščezlo, izumrlo, pokojno. Možda - nikad više. Da li bismo, šta bismo tada dali, koga? Sebe, da se vrati, da oživi, da vaskrsne? Da vaskrsneš? Koliko svetlosti, koliko prisnosti, koliko tela, poruka tela, koliko prostora, poruka prostora, znakova, otvorenih dlanova u prostoru, koliko propetih prsa, koliko obasjanih bokova, da zasvetliš, poslednja? Koliko godina, koliko posmatranih, oplakivanih, umivanih, spiranih, konačno ispranih zidova, kapcima kvašenih, noktima struganih zidova? I koliko milosti za čula i milosti za tela, milosti za rasap između čula i tela? O, čula,   imajte milosti za telo, o telo, imaj milosti za...

među filozofskim knjigama posebno je dirljiva jedna u kojoj se umorni filozof na kraju rasprave zahvaljuje slovoslagačima štamparskim radnicima na pažnji i strpljenju u izradi knjige i zaista vidim slovoslagače kako nezemaljski strpljivo sitno slažu logičke i matematičke formule kako se posvećuju svakom kurzivu svakom glifu jer na kraju svih rasprava kako je zamišljeno tako je napisano a tako ima i da bude odštampano  po cenu  treće  smene stoga hvala štamparskim radnicima i radnicama na pažnji i strpljenju u izradi knjige Aleksandar Milanković 2019./2020. (iz knjige u pripremi) Na fotografiji: detalj sa izložbe Nede Kovinić Iza entuzijazma , decembar 2019.

Pesniku Nenadu Glišiću       da bismo potkrepili naše teze ne pozivamo se na važne knjige pozivamo se na nebo i zemlju na snove i javu svoje teze zasnivamo u svetlucanju sazvežđa u otkucajima sata u kucanju srca pozivamo se na samoočiglednost detinjih igara i igračaka na kraju krajeva dokazi nisu potrebni jer: ne tvrdimo ništa posebno osim  da smo deca još nerođena ( i z knjige u pripremi Neme karte ,   Art Vrt , Beograd, 2020.   urednici:   Slobodan Kostadinovski Boka   Nenad Glišić   lektura:   Katarina Šipovac ) Na fotografiji: kolaž umetnice Nede Kovinić Bénédiction - detalj

Floršic Marjanu I razvrteti razvrteti razvezane raspetljane rasparane razvrteti rascepane raskidane razdrobljene razvrteti razmrvljene rasecane rasečene istrgnute rastrgnute razvrteti razramljene razvaljene razrovane razglavljene razvrteti iščupane raščetvorene rasapljene iskasapljene svejedno razvrteti razvrteti razvrteti : vrteti II u središtu sočiva usred unakrsnih sečiva na ivici sečice   duž metala dok zaseca poslednje preostale rečce sklupčane u odsečcima u isečcima rascepkanih struna trajati makar pramen makar nit poslednje vlakno strune cepkane istrajno do poslednje bogovetne rešetkice   u jezgru poslednje čestice rasecane do iznemoglosti zvezda do presitih jama zemaljskih i crnih rupa obudovelih trajati trajati iza strgnutih zavesa smrznutih skočanjenih velova trajati u poslednjem preostalom granju i šiblju pred udar svetlucavih maljeva u najudaljenijem preživelom inju u komadiću zaleđenog krzna neznane neke neimenovane neviđen...

ko zna kakvi se sve rukopisi kriju u našim rukama   rukopisi predaka potomaka rukopisi nerođenih sestara   rukopisi naših nevidljivih nestvorenih naših bliznakinja   ko zna ko sve ispisuje ta lepa zaobljena čevrtasta naša razbarušena n a k o s t r e š e n a   slova Aleksandar Milanković (iz knjige u pripremi ) Fotografija: rad umetnice Nede Kovinić, sa izložbe Iza entuzijazma decembar 2019.:

45 godina kasnije      Kako stati pred jednu pesničku knjigu, koja jednostavno i čisto blista u prostoru i vremenu, kako govoriti o njoj?      Komemorativni govor nužno ne priliči: svaka komemoracija iznova potvrđuje nečije odsustvo kao što potvrđuje i nelagodnost onih što su izmakli, umakli ili se, nadomak kose, kosaču omakli. Poetika čitulje, estetika umrlice, kurtoazna patetika agencijske vesti: ni slučajno. Ovde nije reč o pokojniku. O pevanju je reč. Živom.      Sudsko-medicinarska ekspertiza, obdukcioni izveštaji, prebrojavanje kostiju i pronađenih zuba ne dolaze u obzir. Rutinske anamneze, koliko gorde, toliko ledene, stručna saopštenja-podsećanja – ne. Ne radi se o zemnim ostacima. O pevanju je reč.      Kataloško-evidentičarski govor, sem šturih podataka, ogoljenog inventara i popisanog mobilijara ostavlja nas praznih ruku i, što je važnije, pustoga duha. Zadovoljstvo formalno-sadržinsk...