Sabotiranje poezije

Pismo poeziji 

napisano posle čitanja pesme „Sabotaža“ Dragane Mladenović

“Sabotaža”

Ovde nije samo reč o

Masovnim sabotažama

Posipanju bodljikave žice

Bušenju vojnih vozila

Ovde nije samo reč o

Sabotažama na železnici

Kvarenju saobraćajnih uređaja

Vagona

Lokomotiva

Telefonskih uređaja

Mostova

Ovde nije samo reč o

Sabotažama u preduzećima

Likvidacijama špijuna

Izdajnika

Ovde nije samo reč

Ovde se sabotira poezija

Dragana Mladenović, iz zbirke Tvornica, Fabrika knjiga, Beograd, 2006.

*

Neko je pogrešio. Neko od nas je u zabludi. Ljudi? Životinje? Kamenje? Nešto nije u redu. 

Na referendumu je postavljeno pitanje “Da li se osećate kao Adam ili Eva bez smokvinog lista?”.

Preko 90% učesnika je dalo potvrdan odgovor. O čemu je reč?

Da li ćemo čuti analize rezultata referenduma? Prognoze trendova? 

Formulisati nove upitnike, s ciljem pojašnjenja rezultata?  Nove tabele?

Okvire? "New frames"?

Zar ne zastrašuje reč “razramljivanje”? Toliko mrzeti nevinu sliku…

*

Da. Konačno možemo da se suočimo s tim. 

Papir je ozvučen. Da, mastilo je ozvučeno. 

Da, određena slova i određeni skupovi slova su doušnici. 

Zar se ne sećaš: proterana iz idealne države... 

Da li ti je bilo potrebno 2500 godina da to shvatiš?  

Da li bi trebalo da te čude te silne diverzije, spletke, podmetačine? 

Virusi stvoreni u epruvetama i retortama idealne države, s ciljem tvog uništenja? 

O čemu je reč?

*

Evo o čemu je reč. Atletska staza ostaje crvena, ponekad postane plava a trkačice trče kao i uvek. Biciklistkinje voze bicikle i njihove vižljaste, mišićave noge pokreću točkove, 

onako kako su to činile od nastanka sveta. 

Točkovi su simboli i metafore svega i svačega ali o tome ćemo drugom prilikom. 

Sijalice od šezdeset sveća su i dalje sijalice od šezdeset, a ne od pedeset sveća. 

Sapuni su umotani u čaršave, lavanda u ormanu, hlebovi u drvenim kutijama: sve je isto od nastanka sveta. 

Minjonke sijalice i minjoni kolači. Zategnuti mišići trkačica i antilopa.

*

Sve su ovo odavno poznate stvari, izgovorene i zapisane hiljadama puta. 

Pisci, teolozi, filozofi, pesnici, inženjeri, piloti, novinari, medicinske sestre u noćnoj smeni, 

čistači ulica, nezaposleni... Svi su oni, odavno, upoznati s tim.

U tom pogledu, sve liči na spisak trivijalnosti. 

Svake subote krećemo na pijacu s ceduljom istog sadržaja kao i prethodne subote. 

Ili dve, tri, četiri subote unazad: dva hleba, jogurt, testenina, zemlja za sobno cveće. 

Kućna hemija, novine. 

Možda dodamo ili oduzmemo neki detalj, sezonsko voće i povrće, 

ali osnovna struktura već vekovima ostaje ista. 

Ima nekog šarma u iskazu «Ponavljanje je majka učenja». 

*

Reč je i o tome da je iskaz «Trava je zelena» istinit ako i samo ako trava jeste zelena. 

Struja je, prema svim raspoloživim podacima, jeftinija od ponoći. 

Međutim, podsetiću na davno postavljeno pitanje: postoji li poslednji rat, 

koji će zadovoljiti svačije poimanje pravde i posle kojeg će svako najzad reći: 

dosta nam je ratovanja, za sva vremena? 

Ne mogu da se setim ko je postavio to pitanje, što i nije važno: važno je da je ono postavljeno. 

U međuvremenu, pod ostalim jednakim uslovima, sutra ćemo da molimo za vremena mirna. 

A ipak, priželjkujemo novo poravnavanje starih nepravdi. 

Nije li to protivrečno?

*

Prekasno je za to. Ponoć: treba da se spava. Sem toga, kreće jeftinija struja. 

Treba uključiti mašinu za veš. 

A ko je doneo odluku da uključi mašinu za veš po jeftinijoj tarifi i potom da zaspi, 

ne treba da započinje sa razmišljanjem o protivrečnim iskazima.

*

Stvar je jednostavna: ako je sutra nedelja, sledi da je danas subota. Preciznije, još uvek je subota. Još par minuta. Ako kalendar i sat lažu, ja više ne znam ko govori istinu.

  

*

Dajte neku uspavanku. Pod hitno neki ditiramb. 

Zašto ne postoji radio-stanica koja, od sumraka, emituje samo uspavanke i ditirambe? 

Ovako treba da ih učimo i pamtimo slušajući preostale pesnike i pesnikinje. 

Želimo da čujemo: „ovaj lepi svet“. Ili: neki, bilo koji.... 

Možda, svaki svet? 

Samo, izbegavajte kvantifikaciju «nijedan», osim u slučaju rečenice «Nijedan svet nije ružan svet».

*

Predložiću nadležnoj instanci da osmisli softver koji će generisati 

beskrajno veliki broj uspavanki i ditiramba.

 A tad ćemo, konačno, moći da se otarasimo i poslednjeg ostatka poezije.

*

Deco, hajde na spavanje.

Aleksandar Milanković

zapisano 2016.