DOBAR ČOVEK SANJA DOBRE LJUDE

U srpskoj književnosti je, prethodnih decenija, prisutan jedan vrlo važan pesnički glas - a to je jedna prefinjena, samozatajna i diskretna linija ženskog pesništva, na samoj granici čujnosti - daleko od dominantnih književnih trendova, struja, velikih tema, prepirki, nadmetanja i razmetanja, daleko od promotivne i distributivne logistike, izmotavanja i kerefeka po društvenim  mrežama i tome slično.

Neka svako od vas zaviri u knjige Nine Živančević, Ivane Milankove, Ane Ristović, Jelice Kiso, Jasmine Topić, Ognjenke Lakićević, Dragane Mladenović, Tanje Milutinović i tako redom - neka mi se ne zameri što nisam pomenuo neku od pesnikinja, istražujte sami, čitajte njihovu poeziju i otkrivajte pesme po iskustvu, po srcu, po drhtanju, po svetlosti. Po duši, na koncu konca.

Knjiga koju izdvajam i koja spada u lektiru za celoživotno čitanje je Dobar čovek sanja dobre ljude, pančevačke pesnikinje Milke Popović, objavljene u ediciji "Najbolja", Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2017. godine. 

Knjiga zaista pleni svojim, krajnje svedenim, jezikom, figurama dovedenim do prvobitnog oblika, bez nepotrebnog razigravanja jezičkog materijala, bez verbalnog egzibicionizma, bez emotivističkih ili ubeđivačkih konotacija, bez prizivanja afektacije. Glagoli su strpljivo i umešno birani i, kada ih posmatrate izdvojeno, sami po sebi su veoma poetični i muzikalni. 

Milkina imaginacija je beskrajna i razgranata, ali, zahvaljujući njenim pesničkim intervencijama, pregledna: to su, na prvi pogled, jednostavni prizori, a, zapravo su prizori u prizorima, planovi u planovima. Unutar prizora, pesnikinja otkriva male, skrivene misterije, ono što srpski likovni umetnik Mijalko Đunisijević (u tome, verovatno, nije prvi, ali, jeste sasvim dosledan) naziva mikro-misterijama. U ovoj knjizi pleni smisao za dočaravanje prostora, kretanja u prostoru i jedne specifične prostorne atmosfere, pažnja za male detalje u prikazanim prizorima, za praosnovne jedinice ambijenta.

Nekoliko reči i o naslovu. Mnogi misleći ljudi su analizirali vezu snova s delanjem. Ta veza, možda, nigde nije tako sažeto a precizno iskazana kao u stihu “In dreams begins responsibility” V. B. Jejtsa, što je, s pesničkom posvetom, parafrazirao američki pisac Delmor Švarc.  Bez ikakvog preterivanja, naslov Milkine knjige, kao i naslovna pesma, stoje uz navedene Jejtsove stihove. Naslov knjige, ujedno, iskazuje i njenu osnovnu ideju. A, kako je primetio mudri Isaija Berlin, govoreći o istraživanju filozofskih ideja, da bismo razumeli neko stanovište, više od svih pojedinačnih rešenja, argumenata i stavova, važno je da sagledamo osnovnu ideju posmatranog stanovišta. Prepuštam vama da razmišljate o ideji iskazanoj naslovom Milkine knjige.

Na kraju, u pogledu stila, pesnikinja Milka Popović je, svojim pesničkim izrazom, pogodila cilj i ništa više, ništa manje ili ništa drugo osim samog cilja, što je najjednostavniji ali i najzahtevniji zadatak, ako nam je do stila stalo, o čemu je važne redove ispisao engleski filozof Alfred Vajthed.

Da ne bude da ovde samo iznosim lične bludnje, tlapnje, impresije i magnovenja, navodim samo jednu pesmu iz Milkine knjige i upućujem zainteresovane, da obrate pažnju na glagole, njihov redosled tj. redosled označenih radnji, njihov ritam i na, sledstveno, prikaz kretanja u prostoru, na leksiku (sanke, senke, ćošak, ćebe, spušta, šušte itd.), kao i na završnu komparaciju, retko viđenu u svetu poezije.

ČOVEK ZIME

u čizmama od kože irvasa
i s leđima zmaja
iznosi sanke u noć
nežno me uvija u ćebe
i spušta u njih
mesec nas prati
po belim stazama
šušte senke 
iza svakog ćoška
izviruje mrak
korača pored mene
mekano
kao krzno haskija

(Milka Popović, iz knjige Dobar čovek sanja dobre ljude)

Preporučujem i prikaz knjige, autorke Nevene Stefanović, objavljen u časopisu Polja, dostupan na sledećem linku (datum pristupa 30. 3. 2020.): 

https://polja.rs/wp-content/uploads/2018/09/Polja-512-PRINT-175-178.pdf

Aleksandar Milanković