Radio-igra po knjizi Mala od vrteške

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Opelo, naše

Image
  Opelo, naše                                                                             Vuković Ivanu   nestali smo jer smo bili to što jesmo nestali jer nismo bili to što nismo nestali smo jer smo imali previše nestali jer nismo imali nimalo bili smo učeni da nestanemo nastavnice nastavnice kako se to nestaje bili smo pripremani za glad i izmireni s činjenicom žeđi profesore žedan sam nestali smo jer biti nije značilo imati a nije značilo ni biti i osvanulo je tada to krvavo jutro lepljivo tmasto zgusnuto zgrušano kada je biti značilo nestati ne   samo nestajati nego nestati nestati odjednom kao rasprsnuti glineni albatros ili zdrobljeni grumen skamenjene pene nestali u izobilju neshvatljivih oskudica u raskošnoj nemaštini nestali nestali jer smo bili to što jesmo nestali smo jer nismo bili to što „ovde su ginuli nepoljubljeni dečaci u kratkim pantalonama“ „ovde su stradale bezgrešne devojčice u školskim uniformama“ „sa ubistvom svak
Read more

A MOŽDA JE SVE...

Image
-O Gladnim zorama Boruta Kardelja- Za drevne faraone u Egiptu „stvarati“ označava „ zidati sebi grob“.Ova koncepcija nije pretrpela neke ozbiljne promene tokom istorije. Doista, u svakom „delu“ treba da vidimo jednu tajnu piramidu. Lućijan Blaga [1] * U svakom delu – grobnica sazidana. Tako kaže mudri Blaga. Dopevajmo ovu misao. Da, čini nam se da svaki umetnik od svog dela zaista stvara sebi počivalište – za počinak do Sudnjega dana. No, u umetnosti nema (nije moguće a nije ni potrebno) faraonske arogancije, megalomanije, uprezanja hiljada radnika, tehnoloških zagonetki i misterija mistrija i šestara. Elem, umetnik sebi stvara počivalište ali ne po meri komunalnih preduzeća, pogrebnih usluga, sandučara, kamenorezaca. Tu se ne radi o ekonomiji kadaverične distribucije. Nema preostale zapremine. Nema potrebe za čituljama, opelima, plotunima, daćama, buketima, vencima. Ne, umetnik zida svoju grobnicu po aršinima ustalasane svesti, oslanjajući se na statiku
Read more

ZAGRLJAJI 2020.

Image
    U proteklih šest meseci zagrlio sam samo dve osobe. Grozno. Jezivo. Neljudski. Posle tih zagrljaja nije bilo nikakvih problema, zaraze ili bolesti. Imam utisak, a utisci su, na kraju svih balada, jedino što imamo – od onoga što nemamo –  da smo u tim neopisivo nežnim a snažnim trenucima grljenja razmenili više životne energije, sile i snage, nego da smo se u normalnim okolnostima grlili satima i danima. Svedeni smo na pojedinačne hodnike, individualne sanitarne kanale i koridore  kojima prolazimo i jurimo, bežeći od drugih tela, od tuđeg disanja, od tuđih nozdrvi, od tih lepih ljudskih nozdrvi, tog savršenstva oblika.   Širina - metar levo i metar desno od naših tela, naših jadnih, bednih, već sada raspadajućih tela, naših veličanstveno lepih, jednostavnih, tako jednostavnih tela,s tako jednostavnim žudnjama, voljom, nežnostima,   belim,   glatkim, sanjarenjima, lepšim od najuglačanijeg mermera.   Opasno je disati blizu ljudi? Udisati ljudske miris
Read more